Ovisnost o hrani, govor i postojanje kao navika
Uslovljeni smo korišćenjem čula. Usta sama pored težine značenja reči uživaju i u hrani i njenom ukusu. Usta nose magijsku moć saopštavanja, predstavljanja ili označavanja. Nekako se naša sposobnost da ukazujemo vezala sa hranom a sam čin naše ishrane je povezan sa našom egzistencijom kao bitan uslov mogućnosti našeg postojanja.
Pogledajmo samo ulogu govora u magijskoj praksi. Magijska praksa ili legenda o magijskim praksama vidi čoveka čarobnjaka kao osobu koji ume da saopšti svoje misli materiji. Materija po trenutku razumevanja reguje i sluša čarobnjaka preraspoređujući odnose unutar svoje strukture. Tako čarobnjaci menjaju svet oko sebe prilagođavajući ga svojim potrebama. Da li smo izgubili sposobnost da pričamo sa svetom oko nas ili je sposobnost sveta da nas razume uskraćeana svetu a ne nama? Da li to znači da živimo u jednom nerzumnom svetu. Mogućnost kalambura je povezana sa večito predhaotičnim stanjem sveta. Da li čovek može da se poigrava rečima koje su izgubile mogućnost svog uticaja bez odgovornosti. Da li taj svet utiče na njega stvarajući mu pogodnu klimu za mnoge paradokse i apsurde.
Da li postoji reč koja je zapečatila ostalim rečima mogućnost transformacije okoliša. Ako je svaka reč nosila svoj specifični uticaj koji je uticaj reči koja uskratila moći drugim rečima. Da li bi njen pronalazak oslobodio pojedinca koji je izgovoara ili bi dozvolio svetu da ga oseti. Da li bi svet osetio samo njega ili bi osetio sve ljude sposobne da govore. Da li je uopšte proces zapečaćivanja (otpečativanja) reverzibilan?
Uloga nove tehnologije bi u skorijoj budućnosti mogla da omogući čoveku da oseti i izgovori nove glasove i nove zvuke. Da li je jedini razlog što otpečatljujuća reč nije izgovorena taj što ljudi ne mogu da je izgovore? Možda jezik sam ne može da se zgrči u traženu piruetu. Možda je jeziku potrebna modifikacija.
Pored detektovanja velike palete ukusa postoje još neke funkcije je jezika. Jezik može da se ne koristi. Neke emocije, njihova detekcija i njihova obrada direktno su povezane sa opisom karakteristika pojedinih prehrambenih proizvoda: ( sladak je, vruća je, ljut je).Uloga jezika kao brane od ogovornosti, kao pacifizirajući faktor i mogućnost za nebrigu (bezbrižnost) je velika. Ako odbijanjem da se govori uskraćujemo funkciju govornom aparatu da li treba uskratiti i jeziku sposobnost da oseća ukus.Postavlja se pitanje da li je svesnim gladovanjem ( kao odlukom da se ne jede) do smrti izvršeno samoubistvo? Da li je zavet ćutanaja duhovna dijeta za duhom opterećene? Da li je zapadni svet, svet duhovnih sitnosopstvenika?
Mogućnost samokastracije kao mogućnost čoveka da samome sebi odgrize jezik i tako vidi odraz svoje volje je na odluci pojedinca. Mogućnost obezjezičenja i autonomnost tela kao ograničitelja svesti su još neke skrivene putanje promišljanja koje se ukazuju posle dužeg razmatranja telesne modifikacije. Na nama je da tumačimo različito eutanazijske dvokorake kroz njihove mane i kroz pogodnosti koje donose.