Sunday, 27 February 2011

Pradede roda robotskoga

Čovek koji nije čovek ali liči na čoveka, oponaša ga u držanju, u govoru, u pojavi, pišem o robotu o veštačkom čoveku. Ono najvažnije u čemu robot oponaša čoveka je rad. Njegova sposobnost da privređuje i štiti čoveka od preteranog naprezanja. Prve apstraktne ideje robota potekle su iz ne tako praktičnih razloga. Obradićemo neke od njih, one najreprezentativnije. Uzorke ćemo uzimati iz popularne kulture uključujuću i religiju za koju se ispostavlja da ogroman stožer za inspirisanje modernih mitova. Posmatraćemo ih hronološki:

Apstraktobot #1

Golem. Sazdan od blata, sazdan od zemlje, oživotvoren rečju emet ispisanom na njegovom čelu, najpre sazdan da zaštiti da sačuva konfor svoga tvorca. Prepoznajemo motiv želje za sigurnošću, za skrivanjem od bola. Ljudi su tada živeli u mnogo manje stabilnim vremenima, česti ratovi, pustošenja i glad terali su ljude da izmišljaju heroje ako ih u okruženju nije bilo. Neki su bili izmšljeniji od drugih, što ne znači da im ljudi nisu poklanjali manje vere zbog toga. Istinitost izmišljenih heroja ogledala se u uvreženim snopovima tabua danas poznatijim kao sujevreje.Spremnost ljudi da brane ideju golema je verovatno proisticala iz očajanja. Ne zaboravimo da je jedna od glavnih osobina golema neranjivost. Golem bi danas bio upotrebljivan za demontiranje mina i gašenje požara ako se oslonimo samo na njegovu zaštitnu zanemarivši agesivnu ulogu. Zakoni robotike tada još uvek nisu postojali a od doba humanizma i svih njegovih zaveštanja delilo nas je najmanje dva milenijuma.
Ipak, oprez ljudi je tada bio na zavidnom nivou, trvenja na relaciji otac-sin, pleme-suparničko pleme, esnaf-konkurentski esnaf, država-neprijateljska država su činili ljude krajnje proračunatim. Zato golem Emet ima u sebi, u svojoj reči koja ga napaja, integrisan mehanizam za poništavanje, jednostavnim brisanjem slova e sa njegovog čela dobija se reč met što znači smrt. Još jedan dokaz krajnje ozbiljnog kalambura skrivenog u semitskom jeziku. Sitne povezanosti otkrivaju one veće kroz razne kabalističke tehnike. Ono što smo nekada nazivali magijom polako ustupa mesto tehnologiji, sam golem je robot iz nekih mističnijih sfera dok njegovi nezvanični potomci dolaze zajedno sa dobom razvoja zanatstva a kasnije uvelikom broju sa razvojem industrije

Apstraktobot #2

Pinokio je stvoren da utoli usamljenost jednog drvodelje, lutkara. Nesposoban za prokreaciju majstor Đuzepe je rešio da sebi stvori idealnog sina, idealno potomstvo. Lutkar po profesiji rešava da od drveta stvori savršenog lutka. Lutak, veštački čovek ne funcioniše sam od sebe već mu iskru života usađuje nebesko proviđenje u vidu vile. Još uvek čovek okreće glevu ka nebu tražeći izore energije iako je pripovetka pisana1883-e godine znači deset godina posle publikacije Džejmsa Klarka o elektricitetu i magnetizmu.
Pinokio kreće u potragu za stvarnim oživotvorenjem. Pinokio je spreman da se odrekne osobina koje poseduju neke današnje sprave.On je detektor laži, ne uspeva da ukroti taj dar i primeni ga na drugima već meri samo svoje lagarije što pokazuje povećanjem nosa. Uzmimo u obzir njegovu mladost i nevinost koju ista nosi pa nam neće biti teško da shvatimo i zašto.

Apstraktobot #3

Tin Man. U prevodu na srpski Limeni. On je jedan od likova u predivnom filmu za decu ”Čarobnjak iz Oza”. On nema srce i želi da mu ga ugradi čarobnjak koji ga je i napravio. Sniman 1939 a najpre publikovan kao novela 1900-te godine ovaj imaginarni svet nam pokazuje Limenog kao čoveka od gvožđa. U skladu sa vremenom u kojem je pisan ovaj roman prizemljuje ideju koja ne može da pobegne od nasleđa svoje epohe pokazujući još jednom da je svaka apstrakcija koju mi otkrijemo neizvorna. Puteve polako osvajaju automatizovane sprave: automobili, kombajni, traktori (životinjizirani roboti ili roboti životinje).Kada se uzme u obzir ova navala ala od metala nije čudo što se pojavljuje i Limeni. Limeni nije sirovina poput golema, niti je naivni dečečić poput Pinokija, on je u zrelim godinama mereno ljudskim vremenom. Iako odrastao on je plašljive prirode, najpre zbog sveta koji je negostoljubiv i nestrpljiv i a potom i zbog svojih problema sa identiteom za koji on oseća da je nedovršen. Limeni tražeći svoje srce pokazuje mnoge egzistencionalne nemire u sebi kao i želju za priznanjem. Oba uveliko pritiskaju njegove tvorce iz realma stvarnosti. Limeni takav kakav je ne može mnogo da pomogne čoveku ali više je nego sposoban da kod čoveka izazove sažaljenje. Sažaljenje sve više biva potiskivano iz ponašanja iz delovanja čoveka današnjice. Možda je limeni kao i njegovi preci i veliki broj onih koji su usledili posle njega ipak uspeo da zakrpi čoveka, da bude proteza njegove duše, štaka za njegovog duha. Tako ipak svrstavajući sebe u grupu za čoveka korisnih robota, možda čak i veoma povlašćenu frakciju te grupe, u onu grupu koja čuva, opominje i usmerava sve čovečnou nama. Konverzijom knjige u film došlo je do nekih promena u tkivu same priče, Doroti je ta koja spašava dok u knjizi igra damu u nevolji. Što nam postavlja pitanje koja od ove dve verzije priče je prava, ona uz koju smo odrasli ili priča iz originalne novele?

Apstraktoboti #4, #5, #6, #7...

U početku bejaše njih trojica a potom uslediše terminatori svih vrsta, transformersi, mali i veliki, R2D2 i kompanija i naravno Data.Ako je sudeći po ozbiljnoj noj količini robota bez kojih se ne može zamisliti animirani film ta decu ili neka reklama ljudski rod je ili bi uskoro mogao biti uskraćen za stotoine operativnih mogućnosti koje je generacijama pre sticao rođenjem. Ali to ne znači zakržljavanje tih sposobnosti već veću mogućnost izbora u razvitku čoveka što bi dalje moglo dovest do raslojavanja ljudske populacije i zanemarivanja starih podela na staleže, religije ili rase.

Sve u svemu roboti nisu ništa novo, oni su među nama već milenijumuma ukrštamo i prožimamo se sa njima već veoma dugo. Setimo se samo oklopa kod vitezova, katapulta ili proteza kod ljudi koji su ostali bez noge i nikada ne zanemarimo tri za robote božje zapovesti koje su im uručene sa svete gore softverske. Uz njih smo bezbedniji ako i dođe do nekog sukoba između robota iljudi više sam nego siguran da će inicijator biti ljudki faktor a ako taj rat potraje biće to zbog toga zato što će roboti biti previše slični nama jer za sada koliko znamo drugih uzora nemaju.